Regionalna konferencija o državnoj pomoći: uspešan prvi korak ka tradiciji

Dvodnevna konferencija “Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana” koja je prvi put okupila predstavnike tela za kontrolu državne pomoći Zapadnog Balkana, Evropske komisije, Saveta za zaštitu konkurencije Litvanije i eminentne evropske stručnjake, održana je u četvrtak i petak, 26. i 27. septembra 2019. godine  u Beogradu. Oko 100 učesnika razmatralo je izazove sa kojima se partneri sa Zapadnog Balkana suočavaju u usklađivanju pravila državne pomoći sa evropskim.

Konferenciju je organizovao projekat “Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći”, uz podršku Komisije koja je i glavni korisnik projekta.

Otvarajući konferenciju, državni sekretar Ministarstva finansija Republike Srbije Gojko Stanivuković izrazio je zadovoljstvo što prisustvuje značajnom skupu na kome su predstavnici tela za kontrolu državne pomoći iz celog regiona, posebno zbog toga što se svi u regionu suočavaju sa sličnim izazovima kada je u pitanju državna pomoć i usklađivanje sa standardima Evropske unije. “Nadam se i verujem da će ovaj vid regionalnih konferencija postati naša tradicija koja bi omogućila stalnu razmenu dobre prakse i jačanje administrativniih kapaciteta institucija u regionu”, rekao je on.

Šef operacija Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Ingve Engstrom rekao je da je državna pomoć važan deo pregovaračkog poglavlja 8 (Politika konkurencije) u pristupnim pregovorima, ali takođe i onaj deo u kome predstoji još dosta kako bi se postigla puna usklađenost sa obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pravnim tekovima Evropske unije.

Predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimir Antonijević rekao je da su skupovi i saradnja u regionu oko politike konkurencije česti, ali ne i oko državne pomoći, iako u toj oblasti svi u regionu imaju iste probleme i izazove, što ukazuju godišnji izveštaji o napretku Evropske komisije ali i obaveze iz SSP-a.

Vođa projekta “Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći” Radmila Mihić rekla je da “usklađivanje pravila državne pomoći sa EU pravilima nije cilj sam po sebi”, već da su "suština koristi koje građani dobijaju usklađivanjem – manje 'prijateljske ekonomije', bolji ekonomski uslovi i životni standard".

Prvog dana konferencije, o sistemu kontrole državne pomoći u Evropskoj uniji, kao i o ekonomičnijem pristupu državnoj pomoći, govorio je Fedon Nikolaides, profesor Univerziteta u Mastrihtu. Još jedan evropski stručnjak za tu oblast, profesor Univerziteta u Birmingemu Luka Rubini govorio je o izazovima EU integracija u oblasti državne pomoći za zemlje u procesu pristupanja. Predsedavajući Saveta za zaštitu konkurencije Republike Litvanije Šarunas Keserauskas predstavio je izazove u oblasti državne pomoći sa kojima se suočila Litvanija nakon ulaska u EU. “Poštena konkurencija je osnov tržišne privrede. Stoga na prvom mestu treba da bude konkurencija, a ne državna pomoć”, rekao je Keserauskas.

Otvarajući drugi dan konferencije, predstavnica Evropske komisije (Generalnog direktorata za politiku konkurencije) Arijana Podesta zahvalila je projektu i Komisiji za državnu pomoć na organizovanju skupa: “Verujemo da je on od velike važnosti za ceo region i nadamo se da će možda postati tradicionalan, jer može doneti velike koristi”.

Predstavnici tela za kontrolu državne pomoći Zapadnog Balkana razmenili su iskustva tokom okruglog stola “Izazovi za institucije državne pomoći i zapadnobalkanska šestorka”.  Prvi regionalni skup o državnoj pomoći okončan je diskusijom ali i ocenama više učesnika da bi za Zapadni Balkan bilo veoma korisno da konferencija postane tradicionalna.